Живот пече
свако вече,
са погледом
како тече.
свако вече,
са погледом
како тече.
Вјетар пири,
сунце мили,
избјегличка колона
преко поља гмили.
Тихи врисак,
мајчин стисак
на њежној руци
оставља отисак.
Поглед у небо
мисао притеже,
од кога бјеже,
камо теже?
Тужна пјесма
све их веже,
и срце стеже,
колона се отеже.
Бура на мору,
пред саму зору,
свијене у збору
витла их у европску гору.
Поглед у небо
мисао притеже,
од кога бјеже,
камо теже?
сунце мили,
избјегличка колона
преко поља гмили.
Тихи врисак,
мајчин стисак
на њежној руци
оставља отисак.
Поглед у небо
мисао притеже,
од кога бјеже,
камо теже?
Тужна пјесма
све их веже,
и срце стеже,
колона се отеже.
Бура на мору,
пред саму зору,
свијене у збору
витла их у европску гору.
Поглед у небо
мисао притеже,
од кога бјеже,
камо теже?
Нема коментара:
Постави коментар