среда, 10. август 2016.

Рада Јањушић: Моле дјеца забринута

НЕСТАЈУ НАМ ЛИВАДИЦЕ

Ми смо дјеца забринута
расту куће све до неба,
нестаје нам зеленило,
а свако нам дрво треба.


Нестају нам ливадице
а гдје ћемо мали стати?
Дали сте нам ластиш, лопту,
гдје ћемо се поиграти?


Не сијеците стару липу
дивно цвијета и мирише,
благо вама док сте расли
било их је много више.


Имали сте дрвореде
и паркове поред пута.
Бар нам парче оставите
моле дјеца забринута.



НАОПАКО

Читам деди пред спавање
Пепељугу, Сњегугуљицу,
и уживам кад исплетем
својој баки рукавицу.


И у школу сваког јутра,
пратим маму, ујну, тату,
па прошетам све до банке
да подигнем своју плату.


У шопингу покупујем,
пуну торбу лијепих ствари,
ал будилник кад зазвони
ујутро ми све поквари.


Па све крене наопачке,
у школу ме моји прате,
шопинг нико не спомиње,
кажу нема дуго плате.


Сањати је лијепо лако,
буђење је наопако.


 
ЉУБАВ ЧИНИ ЧУДА

Десило се једно чудо
заљуби се маче лудо,
у Шарова, љутог дасу,
снажан пас , на добром гласу.


Прави мангуп лаје, режи,
и од њега свако бјежи,
само маца смије прићи,
и на њега шапу дићи.


Сви се чуде шта се збива,
откуд маца цуки прија,
и заједно иду свуда.
Љубав стварно чини чуда.



 
НЕМАМ БАКУ ИЗ ЧИТАНКЕ

Немам баку из читанке,
њена није сиједа коса,
моја бака прелијепа је,
као вила златокоса.


Не плете ми ни чарапе,
нема башту, ни опанке,
ни мараму око главе,
као бака из читанке.


Ал сам њено злато, пиле,
од миља ме срећом зове,
и моја ће бака ућу
у читанке неке нове.



Нема коментара:

Постави коментар