Са стопалима мекшим од магле
и мајчиног пиркања
у уста чеду
када јој се учини да не дише
Тако долази смрт у наше село
Не чује је пас
који осети муху
када долети
из комшијине штале
Ни гуја под прагом
која чује зуј погане речи
Процеди се као ждрака
кроз паучину
Слије се као шећер
низ усијане машице.
Једнога јутра сам чуо Оца
како говори керу
Зрно смтрти нико није видео
А,пас претворио уши у нишан.
ПЧЕЛА У ОКУ
Зорану Сувајцу Зографу
Он је од ватре и куршума,
пун кремења,
који се носи у грудној сланици
Да се има чиме окрвити
када глад за сољу нагризе подчељје,
А, опет,
прекривен је свилом
да не мамка децу и јагањце
Да не дозива светлице и чакмаке.
Има таквих људи
Које кад сретнеш
Осетиш пчелу у оку
Која је пала да се напије росе...
***
Дошло ми, ко да се накашљем,
ко кад нешто жигне међ ребрима,
па кад падне у тишају, помислим;
Добро је, ово је само прозивка...
27,07.2016,год
Бела Земља
МУКА
Д. Видаковићу
То спава лење Морава
у клисури твојих бутина
И кликће соко на колену
Залутао сам ловац
у јари и сумаглици
Нигде сунца ни месеца
Ни звезде Данице
И Она се куја негде сколила
Мајко недај да ме убију
Нека се навек мучим..
ПЕПЕО
И највећа ватра, постане само трун пепела.
Угарци су ожиљци који памте.
Да их није, заборавиле би се ране.
Поезија је могућност, да пронађемо мало успомене на душу.
Они који су се оградили јаром прошлости
претварају се у реч
У једину бесмртну громуљицу
коју је Бог поклонио човеку
као тврдњу да се у њега
не мора веровати
али ни сумњати.
Она је тај облик
коју све може померати и под њом
и у њој пронаћи оно што тражиш
и открити оно чему тежиш.
Нема коментара:
Постави коментар