недеља, 5. октобар 2014.

Марјан Радаковић: Решите бриге помоћу књиге

     У поплави свакојаких књига тешко је приметити оне посебне и изузетне, несвакидашње, баш као што у шуми тешко  можете издвојити стабло које вам одговара, јер готово да сва личе једно другом. Међутим, и поред свих тешкоћа, једна несвакидашња и јединствена књига за свакога, завређује посебну пажњу. То је недавно објављена пенталогија кратких форми *СРЖ*, нишког аутора Николе ЧД Пешића. (Додуше, он више воли када га представимо као Заплањца, јер потиче са врха ове котлине у општини Гаџин Хан, из Семча, подно Суве планине). 

     У време економске кризе, Пешић је успео да и у штампаном издању на 200 страница прикаже пет својих збирки кратких форми. Приче, епиграми, хаику, афоризми и разонода у виду енигматских састава, представљају својеврсни ПЕХАР акростихом од почетних слова књижевних врста. Тај пехар назван *СРЖ* је препун Ситних радости живота од наведених кратких форми, којима аутор дочарава суштину реалног живота.

      За насловницу је одабрао карикатуру Јакше Влаховића – пешчаник у коме човек крампањем ствара ситније комаде, попут аутора који ствара ситнице које живот значе, док време тече и откида од живота делић по делић. Не, избор није случајан, јер је аутор у ранијем енигматском раду користио псеудоним пешчаник (Пеш Ч…a Ник), који сличи пехару.
     Књига је, дакле, пожељна за сваку породицу, сваког појединца, за одмор и рекреацију, али и за схватање света у коме живимо и формирање правилног погледа на исти. Кратке форме су сажете и јасне, не замарају већ, напротив, наводе на размишљање. Нису попут досадних романа и не читају се у једном трену, но поступно, зрно по зрно и то са размишљањем све до схватања суштине филозофије живљења. А када се све исчита, схвати се суштина реалног живота  и формира правилан поглед на свет у коме живимо, тј. на простор и време у коме битишемо.
     Како је аутор, пре свега загонетач, то је логично да се енигматика прожима у свим формама. И назив књиге *СРЖ* је енигматски јер представља акростих ситних радости живота, али и сам појам срж, описује суштину, битност, есенцију, циљ и упућује на језгро мисли, без додатног филозофирања и широког описивања.  
     Аутор се, уместо уобичајеног представљања једним средњим словом, представио употребом два средња слова, не желећи да изостави или омаловажи било ког биолошког родитеља, сматрајући да су потпуно једнако заслужни обоје за његов живот и појаву у овом свету. Дакле, за његов долазак на свет су једнако заслужни и отац Чедомир, колико и мајка Даринка.
     И као што рече аутор у уводнику, циљ му је био да читаоцима потисне депресију и црне мисли проузроковане суровом стварношћу данашњице, а донесе им позитивне мисли и радовање, јер то им је важно сада и овде, пошто га више никада и никада неће бити.
     Први део пенталогије  ПРАЗНЕ РЕЧИ  у коме су заступљене кратке приче, нису стварно празне, но осмишљен сатирични анаграм од појма РАЗНЕ ПРИЧЕ. То су обичне причице из живота свакодневног малог човека, озбиљне, мисаоне, љубавне, али и сатиричне, подругљиве а поучне, са поентом на крају. Наравно међу шездесетак, има ту и загонетних прича али и неких цртица из живота, попут вица или шале. У самом уводнику аутор скреће пажњу: *поклањам вам празне речи, ви се побрините да то не буду!* асоцирајући читаоце да понекад читају и између редова, јер нису те речи заиста празне, већ пуне горке истине. И сам рецензент овог дела, београдски књижевник Радомир Мићуновић примећује  да су то праве *нарације за добре вибрације* и топло препоручује публици *ове очешљане и разбарушене мисли, заталасана осећања, било да су питке или горке садржине…*
     У другом делу ЦАКЕ БЕЗ ДЛАКЕ приказане су стиховане једнострофне ситнице у виду епиграма и епитафа, хумористичко сатиричне и подругљиве песмице од којих свака много говори о времену и простору у коме живимо. И ту се аутор држао гесла *што је наш језик леп, свака реч има реп!* и углавном те репове, тј. поенте истицао на крају стиха. Рецензент Мићуновић и у овом делу примећује да је то *својеврсни епиграмски азбучник* и да у њему *реч има продужетак да је можемо ухватити и за њу везати аларм* не би ли код одређених фактора у друштву пробудили свест, а *одјек цака показаће колико се далеко одмакло од мрака* у којем смо.
     Трећи део акростиха ПЕХАР чине хаику стихови РАДОСТ ЖИВОТА и посвећен је свима који се, или би да се радују животу.  Порука у хаику форми *победи вољом / пролазност - бар за један / откуцај срца* говори о томе да треба имати воље за живот и победити га, тј. надживети макар за тај трен. У уводнику аутор објашњава ту врсту јапанске песме која се код нас негује као књижевна форма, а ваља је научити читати али и писати, па и живети.
     Нишки хаику песник Слободан Цекић у рецензији  Надживети пролазност закључује да се *Пешићева филозофија живљења састоји од ситних радости живота* и да *он уме да се радује животу!*
     У четвртом делу пенталогије заступљени су афоризми под називом НА СВА ЗВОНА. Овде се аутор руководио геслом *боље је да о вама ударе на сва звона, него да то чине минутом ћутања!*, опет асоцирајући на живот који је један једини, сада и овде и да га ваља што боље проживети. И овде у уводнику аутор истиче као дефиницију афоризма; *умни рад промућкан у мудрину је афоризам* графички истичући умни рад од кога се анаграмирањем, тј. мућкањем добија мудрина! Азбучним редом је и овде сложено 366 афоризама, дакле за сваки дан у години, макар она била и преступна.
     Истакнути нишки писац Душан Мијајловић Адски, у својству рецензента овог дела, наглашава склад форме и чињеница и истиче да *Пешић, као афористичар не жели да пресуђује, моралише. Он само указује на затечено стање, нудећи своја запажања, с надом да се та и таква стања ипак могу променити*. 
     Пети део ЧАР ЗА ДАР обрађује загонетке, најпре оне природне, класичне српске ауторске а потом и све друге новинске, измишљене. Загонетке су углавном зачарана књижевна форма које одгонетају обдарени кликераши. Но, како је књижевност део уметности, аутор је мото овог дела књиге поставио загонетно: *Шта ли то животу дарује лепоту?* У овом делу је обрађено и скоро триста врста загонетака које су на крају кратким подсетником и појмовником објашњене ради лакшег решавања али и евентуалног покушаја састављања.
     Рецензент овог дела, истакнута српска енигматичарка и песник Гордана Јовановић Шарић несвакидашњом рецензијом у стиху истиче: *у мудро коло енигмата добар играч нек се хвата, једно слово у том колу резервишем за Николу,  да у мраку црном тихом просветли нас мудрим стихом и да снагом свога дара све зачара и завара*. А  Марјан Радаковић, врхунски српски енигмата тврди да је део намењен читаоцима и ствараоцима, али да се ни уредници неће постидети ако је кадкад искористе да обнове знање. Наравно, на крају су дата решења свих загонетака за проверу тачности решавања.
     У додатку + приказан је својеврстан ХНУМОРОСКОП, тј. нумерички хороскоп  сатирично хумористичког садржаја у афористичком стилу. На почетку је аутор нагласио да је то *нумерологија са мало шале за сујеверне и радознале* и по њему се тобож одређује судбина на основу датума рођења који чини кључ нашој судбини. Најпре су дате основне карактеристике сваке цифре, потом збивања и догађања за одређени период и на крају могућност посматрања личног имена помоћу цифара. Штиво више за забаву и задовољавање радозналости.
     Рецензент свеукупне пенталогије *СРЖ*, Драган Ј. Ристић, професор,  истакнути хаиђин, сатиричар и преводилац, писац преко десетак књига, у рецензији МАЛЕНКОСТ ЖИВОТА подвлачи да *свак сноси моралну одговорност за оно што прича и сваког треба пустити да слободно прича…* Објашњавајући део по део, на крају закључује *…она се не чита у једном даху попут новела и романа, већ постепено, током читаве године уз промишљање загонетног решења, са уживањем у времену и простору* и додаје да *наоко, све изгледа једноставно, па имате утисак да би свако од читалаца могао ово написати. А то заправо могу само мајстори језгровитости и селективности, мајстори у сажимању битних људских искустава*.
     И  на крају, пре свог представљања читаоцима, Пешић је укратко представио и сво шесторо рецензената да би књигу завршио аманетом: *душа богу да се врати, кости нека чува јама, ткиво црви ће побрати, траг остаје у књигама!*,  захваливши свима који су помогли издавање ове књиге.



Нема коментара:

Постави коментар