Мамурлук бечи очи узалудно на освиту дана
Јендек у улици живота прети и мисао поспана
Млитаво устезање исписује умоболну фразу
Чеона урезана бора с гримасом прати стазу
Треће поречје ниско пало у левак трајања ума
Пожутели су исписи збиље на кичми друма
Никада жеља да се закотрља на средокраћи
Туђин је овај башибозлук и својој малој браћи
Старост се с костима тужно препире не од јуче
Језикословци зачкољицу правописну да разлуче
Никако нису знали ко ноћобдије проломе мрака
Од тада овуда је измигољило мноштво деветака
Жаруље на поднебесном своду тињаће дуго
Будуће клетве иза трлица самоће… Мртва поруго
Акрепи истодобни гњиле у трапу пропале сласти
Сви они што су склони паду у бездан ће пасти
Правда се тешко рађа из запрушене душе у каму
Безстидници корачају с кантаром лажним у бесраму
Мрежама смисла раскућени пауци свести тумарају
Последња црна рупа изрони ненадано у црном бескрају
Априори неславно увек не сконча по часној вољи
Ниткови узрасту ко парлог у порти док андрамољи
Небулозне речи низ ужвакане браде дуго свлаче
Разболело се цмиздраво небо ниско и ваздан плаче
Громиља муња опорим севом потмуле речи искона
Преварни народ обесвећује млечни излазак из канона
Засенак неће скрити тугу у горчем греху горушице
Праведан си Боже... Одвратили смо краставо лице
Судија правде заробљеник у бронзи опомену не дели
Ни белезима птица по венцу око главе... Промилели
Паук исисао је наук лелујања на ветру и вечно право
Правда не сме да заштити жртве кад је узурпира ђаво
На трону постамента исти башибозлук зановета
Не каљено на наковњу никад искром да процвета
Уклони се браниоче штитоношо маглених очију
Капије раја ослободи... Не брани звездама да зрију
© 12.10.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
Нема коментара:
Постави коментар