среда, 24. август 2016.

Сара Јекић: КОСОВО ПОЉЕ

Запамти, сине, ову плодну земљу,
сачувај је у сећању,  какву је сад видиш.
Запамти, сине, корене своје,
и никада немој да их се стидиш.


И када ти учине неправду,
никада немој да се светиш;
све ће једном доћи на своје,
мајчиних ћеш речи да се сетиш.


Упамти, сине, кућу стару,
ливаде, пашњаке и бескрајне њиве.
Упамти, сине, што више детаља,
само заборави на облаке сиве.



ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР 47. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН расписује КОНКУРС за песничку награду ЗЛАТНА СТРУНА

 
  Аутори на конкурс могу да пошаљу највише две своје необјављене песме написане на српском или неком страном језику са обавезним преводом на српски.



уторак, 23. август 2016.

Слободан Ристовић: Тако долази смрт у наше село

УМИРАЊЕ СЕЛА

Са стопалима мекшим од магле
и мајчиног пиркања
у уста чеду
када јој се учини да не дише
Тако долази смрт у наше село
Не чује је пас
који осети муху
када долети
из комшијине штале
Ни гуја под прагом
која чује зуј погане речи



понедељак, 22. август 2016.

Весна Ковачевић-Соколовић: Зависници од склада

Весна Ковачевић- Соколовић
ПОТРАГА ЗА СКЛАДОМ

Звук који ме усклађује са светом
не разазнаје се често
из мноштва звукова,
оном неопходном снагом
kоја је потребна
да не бисмо
често вођени помућеним чулима,
заблудом и тескобом,
 да не бисмо одлутали
заборављајући себе,
ношени сном и јавом
ми прегаоци љубави
ми зависници од склада.



Пеко Лаличић: Снагом воље до циља

Гордана Павловић: Челична воља, ИК СВЕН, Ниш, 2015.

    Вриснути од бола, до бола, и то учинити а поштено у живот и нe закорачити је само по себи бол-непребол. Онај који траје, жига и у незаборав води. Који тражи да буде обелодањен да би смероказ био и говорио о себи пораженом. Оном који је рађао разочарaња, патње и тугу. Којег су победиле нада, жудња и животна снага. Оне које и врисак стишавају, јер циљ чине видљивим и докучивим. Које су учиниле да их, после пет књига поезије и кратких прича, у роману-првенцу ''Челична воља'' обелодани Гордана Павловић.
    Роман ''Челична воља'' је писан једноставним  наративним стилом којим ауторка веома вешто и ненаметљиво кроз дијалоге са људима и собом читаоца води и на трновит пут наводи да уживљен у њену исповест са њом до краја, непрекидно и скоро без даха корача како би схватио тешкоће гордог битисања и то да тамо где је бол - тамо су и снага воље и моћ ума као основни елементи човековог опстајања; да хтењем, храброшћу и истрајношћу доведу до сниваног и проживљеног. Да осликају доживљено и незаборавно и укажу да човек све може ако зна шта хоће, и ако заиста то и хоће Ако има циљ и водиљу! Ако не стане и не одустане! Ако то од њега захтева његово Ја: емотивно и умно.



недеља, 14. август 2016.

Радмила В. Стојановић: Путопис завичајне милине

Упртила вучију, поздравила комшију,
похитала извору: Видровцу и Змајевцу.


Наточила водицу, погледала Саницу,
Сану бистру границу, с погледом на Томину,
Угледала Илиџу, под Мулежом предивну,
са дивљења погледом, бањском топлом извору.


Здрављем чељад појена, лепотама украшена,
под Грмечом сокољена,Челић косом заштићена,
извор-водом окрепљена, лепотама опчињена.


Баре кљевачке походиш, па извор Кљевак посетиш,
из руку воде попијеш, а проливену долијеш.



петак, 12. август 2016.

Бошко Барјактарoвић: Пет песама

Бошко Барјактаровић
БУДИ СЛОБОДНА У ЉУБАВИ
КАО ГОЛУБ У ЛЕТУ


Не, не реци ми никад да ме волиш
Те празне речи љубав не чине
Шта има лепше од загрљаја у тишини
Док грију нас срца испод месечине.


Не, не реци никад да сам ти све на свету
Љубав права... ласкања срамна не прашта
Буди слободна у љубави као голуб у лету
Само воли и ћути...јер, љубав је као машта.


Не, немој ми рећи да замном жудиш
Док сва си у трансу између пољубаца двеста
Љубав је слепа, ал`  видим како рудиш
Као да вечно си млада...да ти је петнаеста.


Не, немој ми осмех иза живота скрити
Без њега ја сам нико, са оне стране дуге
И усне, са којих док жив сам сласти ћу пити
Далеко од љубави лажних, разочарења и туге.



IN MEMORIAM: Преминуо славни сликар Љуба Поповић


    Сликар Љубомир Љуба Поповић преминуо је у 82. години живота после дуге и тешке болести.
     Љуба Поповић је био један од најцењенијих савремених српских сликара, како у домаћим, тако и у међународним круговима.
    Његов надреализам често набијен еротским мотивима био је и тема документарног филма "Love is eternal Monster" пољско-француског редитеља Валеријана Боровчика.



среда, 10. август 2016.

Рада Јањушић: Моле дјеца забринута

НЕСТАЈУ НАМ ЛИВАДИЦЕ

Ми смо дјеца забринута
расту куће све до неба,
нестаје нам зеленило,
а свако нам дрво треба.


Нестају нам ливадице
а гдје ћемо мали стати?
Дали сте нам ластиш, лопту,
гдје ћемо се поиграти?



Слава Станојевић: Двије пјесме из књиге "Сјећања"


   Јутарња пјесма

Јутрос је рано шарени пијетао
крилима снажно залупетао,
казао гласно: –Кукурику!
Дигао грају, буку и вику.


Диж'те се драге кокошке моје
и све остале живе главе!
Зрацима сунца крошње се боје,
росне ће капи нестат' са траве.


Идемо сви у једну врсту,
јутарња вјежба за кичму чврсту,
умијмо лица, доручак стиже,
зора је, ево, све ближе и ближе!



Конкурс часописа КУЛТ на тему “Табу у уметности“

    ПОЗИВ
 
свим заинтересованим да својим ауторским радовима узму учешће у формирању садржаја првог броја часописа за културу и уметност КУЛТ. 
   Уредништво КУЛТ-а Вас позива да својим радом допринесете истраживачком сагледавању теме:
 
ТАБУ У УМЕТНОСТИ
 
(Како се забрањене теме манифестују у уметности и стварности аутора?
Шта је за тебе ТАБУ?
Шта смо све забрањивали кроз историју?
Шта је данас ТАБУ?)



Мр Милица Јефтимијевић Лилић: УСУД ПРИПАДАЊА

Александра Хајдин
(Александра Хајдин, Ујед судбине, Зрењанин – арт концепт, 2016)
   Живот и литература се најчешће  преплићу и у чврстој су спрези. Литература га допуњава, прати, понекад и пројектује.
Уметници настоје да кроз метафоризацију и симболизацију осветле
многе његове феномене, да покрену важна питања и да понуде извесне  одговоре на нека кључна питања човекове судбине.
У књизи Александре Хајдин Ујед судбине, проблематизује се улога зла у судбини човека и немогућност избављења из његових канџи. Напомена на почетку књиге: Истинита прича о Љиљани Катић, жртви породичног насиља,  има за циљ да укаже на ту животну чињеницу.
   Поставља се, међутим питање, каква је  улога таквог исказа  у семантичком смислу, да ли је она израз вере у моћ литературе, у то да ће бити у функцији  решавања тог горућег проблема наше сурове свакодневице,тим пре што je појављивање књиге кореспондирало са  стравичним  злочином у Житишту, као и месту  збивања главне радње у књизи, када је убијено преко десетину људи, да би се, како је у медијима, јављано, решио један брачни проблем звани  љубомора. Иако се те две ствари не могу довести у везу, читалац ће и нехотице помало тражити паралеле.



уторак, 09. август 2016.

Ускоро зборник "Српски хумор и сатира у расејању"

   Зборник "Српски хумор и сатира у расејању" Александра Чотрића, у издању Савеза Срба у Румунији, ускоро ће изаћи из штампе. Зборник је скуп афоризама, прича, епиграма и песама 74 аутора из 21 земље света, са свих пет континената.
   Зборник Српски хумор и сатира у расејању Александар Чотрић је приредио за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији.
    У овој књизи, која ће ускоро бити објављена, налазе се афоризми, приче, епиграми и песме 74 аутора из 21 земље света, са свих пет континената.
    Рецензент књиге је књижевник Славомир Гвозденовић из Темишвара, илустрације потписује Анастасија Васић, а насловну страну карикатуриста Никола Драгаш.
    Поред аутора из региона и Европе, својим радовима заступљени су и српски ствараоци из Јапана, Јужноафричке Републике, Аустралије, Канаде и САД.
    "Предговор књиге садржи историјат сатире у свету и код Срба, где сам објаснио и разлику између хумора и сатире и код српских хумориста и сатиричарима изван Србије", каже Александар Чотрић.
Из предговора Зборнику "Српски хумор и сатира у расејању" А. Чотрића
"У овом Зборнику налазе се афоризми, епиграми, песме, приче и дечји искази. Уз критички и морално ангажоване радове, бирао сам оне који превасходно имају интелектуалну и уметничку вредност. Бирао сам дела чија се вредност огледа у садржају, форми, језику, стилу, предоченим мислима и идејама, као и у етичким ставовима и хуманистичким и моралним порукама.



субота, 06. август 2016.

Др Марија Јефтимијевић Михајловић: У повлашћеним просторима песничке егзистенције

(Жељко Медић Жац, Апнеја, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд, 2016)
    Етимологија насловне речи збирке песама Жељка Медића Жаца АПНЕЈА (grč. απνοια, α- bez, πνεειν- disanja, lat. apnoe) указује на медицински појам краткотрајног прекида спољашњег дисања (уз очувано унутрашње дисање), које траје дуже од три, а мање од десет секунди, при чему долази до промене општег стања организма.
   Иако наизглед неспојива, веза између овог медицинског појма и поезије која је пред читаоцем јесте дубока, чврста, онтолошка. Њоме се симболично указује на својеврстан егзистенцијални прекид дисања, краткотрајну смрт, путем које се досеже нова стварност, иако краткотрајна – живот у уметничкој стварности, у поезији.
     Док се о ранијим песничким збиркама овог песника може говорити о поезији као о свету затвореном у себе, некој врсти унутрашњег монолога са самим собом, који ипак није статичан него је означен као трагање за универзалним питањима света и човека, путовање до средишта властитог бића, дотле нова збирка артикулише једну другачију песничку оријентацију:Апнеја је израз песничке и стваралачке зрелости аутора, песника и уметника, који се не мири са сопственим егзистенцијалним ограничењима, чиме потврђује мисао Јосифа Бродског да је уметност „реакција организма на властиту ограниченост“. Унутар датих граница он настоји да прошири време, односно да „заустављањем времена“, престанком дисања, свесним доспевањем у стање апнеје, досегне једну другојачију надстварност, иманентну само песнику, том „творцу малом најближем Божеству“. С тих висина, које је асоцијативно лако повезати са планином богова – Олимпом, песник поздравља читаоца уводном песмом: „Ево ме на врху снежне планине / где своје најбоље тренутке / претварам у слике“. Али будући да су за јаву карактеристични појмови, а за сан – слике, то нимало не изненађује што се стање апнеје не идентификује као одсуство живота (прекид дисања), него као пуноћа живота, као сан: „почетак је увек из сна и слутње“.



среда, 03. август 2016.

Милица Јефтимијевић Лилић: Накнадно свођење рачуна

   Кад јој је муж умро Невена је неутешно  плакала.Пола века провели су заједно, био је сав њен живот.Рано су је удали за њега. Као  инжењер био је врло цењен у читавом округу и свако је настојао да му буде пријатељ.
    Она је рано остала без оца и кад се задевојчила мајка и ујак  су једва дочекали да је угледни ижењер  Петровић запроси.
    Она онако чисте душе и безазлена није имала никакву представу о браку, нити о ономе што је очекује. Знала је само да је удовац и да има двоје мале деце. И њено добро срце је одмах закуцало брже. Она ће пригрлити унесрећену децу, надоместити им  мајчину љубав.  Да је ту још неко имао некаквих других интереса сазнаће много година касније.
    Али, она је већ засукала рукаве и цео терет великог домаћинства преузела на своја млада плећа. Није стигла ни да размишља ни о чему другом а он је узимао све, њену младост, снагу, њен  ведри дух, њену спретност у вођењу домаћинства.
    Шта је то љубав није ни истраживала, знало се да муж у свему има главну реч и да му баш у свему треба  и удовољити.



уторак, 02. август 2016.

Mанифестација која повезује покидане везе

    Познато је да је становништво мајевичке општине Лопаре расељено широм свијета, као и да су већ одавно неки од њих прекинули везе са родним крајем.
  Деценије одлажења је немогуће премостити за годину или двије, али ова пета по реду манифестација "Дани дијаспоре" показује да Мајевичани озбиљно схватају напоре општине Лопаре и Удружења Мајевичана у Швајцарској.
     Као никада до сада манифестација је заблистала па су и највећи скептици признали да су Лопаре протеклих дана изгледале као мјесто  у које би се радо досеслили да живе. Манифестација „Дани дијаспоре 2016“ одржана је у периоду од 29. до 31. јула 2016. године и отворена је изложбом слика Радована Симића.
     Манифестацију су отворили начелник општине Лопаре др Радо Савић, предсједница Матице исељеника и Срба у региону Јелена Киш и предсједник Удружења Мајевичана у Швајцарској Саво Митровић.



понедељак, 01. август 2016.

Вјера Гаровић: Умивам се додиром нежног лахора



ОПЕТ ЗАЈЕДНО

Утихнух пред раскошном лепотом мора.
Тиркизно-модру боју у очи топим.
Опијена опорим мирисом топлим.
 Умивам се додиром нежног лахора.



недеља, 31. јул 2016.

Петар Милатовић: Не дозволимо злоби да нас зароби (Предавање у Бечу 19. јуна 2016. године)

 
    Тема мог вечерашњег излагања је „Усправимо посрнуло, скупимо расуто, не дозволимо злоби да нас зароби“.
    А зашто?
    Зато што има превише повода свуда око нас, чак до те мере да те поводе виде и слепи!
    Прво да подсетим, пропала је свака цивилизација којој су темељи били од незнања, глупости, сујете, разврата и богоборства. У парампарчад се расула свака цивилизација у којој је фаворизовање свако посрнуће, у којој је систематски све расипано, у којој су царовали: љубомора, завост, пакост, злоба и мржња.
    Данас је дошло је време да се извињавате непоштенима што сте поштени!
    Данас хоће да вам суде они који су себи одавно пресудили. Џелат заговара мир џелата на гробу жртве. Разбијте огледала да не буду крива!, - вичу самозвани и прозвани!
    Данас су вам наметнуте непотребне дилеме.
    Одговарајући на питања: Како вас виде непријатељи? Како вас виде пријатељи?, нећете никад видети себе!



петак, 29. јул 2016.

Трг од ћирилице у Херцег Новом од 1. до 28. августа 2016. године


Јединствена културна манифестација “Трг од ћирилице” која ће одшкринути врата 1. августа у Херцег Новом, на Тргу херцега Стјепана биће посвећена хиљадугодишњици упокојења светог Јована Владимира, стогодишњици мојковачке битке и седамдесетогодишњици Удружења књижевника Црне Горе и часописа “Стварање”.



петак, 22. јул 2016.

Пеко Лаличић: АСОЦИЈАТИВНА МОЋ У ФУНКЦИЈИ ОСТВАРЕЊА ЦИЉА

Татјана Дан Ракић: Роршахова мрља, Легенда, Чачак, 2015.
   Живећи као неко кога интригира свакодневица и ко писање доживљава као дубоко смислен процес, Татјана Дан Ракић свесна оне Бекетове: ''Ми смо на земљи, и нема лека за то'', упуштајући се у анализирање мрака који и у овом времену хара светом, као да је хтела да покаже да, како она зна да каже, "пише оловком заоштреном на оба краја да и онај други крај пронађе свој бели лист и остави траг", првом констатацијом овако започе свој роман првенац ''Роршахова мрља'':
''У соби је мрачно.
Календар на зиду личи на празан рам за слику.
У ту празнину би ваљало нешто записати''.
      И свесна чињенице да је људско биће стваралачко и да тежи да попуни празнине, она упловљава у временске дубине: најпре испуштајући мрак, а потом као у оној старој причи уносећи светлост у кофи и прављењем прозора кроз који ће пустити светлост да уђе. И очито убеђена да у српској књижевности није написан роман који се бави феноменом перформанса као посебног вида уметничког исказа, коме је основни циљ да испровоцира и подстакне људска бића на размишљања, и у намери да буде другачија како тематиком, тако и композицијом, ова ауторка веома смислено користи свој приповедачки дар. А јака асоцијативна моћ и свест да везивање представа о једној ствари код људи изазива асоцијацију на неку другу, определиле су је да по узору на швајцарца Хермана Роршаха који је испитивао дубинске слојеве личности користећи десет картица на којима су мрље од мастила, води читаоца у девет провокативних прича од којих је свака испричана за себе, остављајући десету за читаоца. Радећи то веома спонтано и вероватно надахнута перформансима Каталин Ладик, Марине Абрамовић, Бранка Андрића, па и слем перформансима Миње Богавац, она успева да с лакоћом и на импресиван начин дијагностикује и дочара људске реакције и читаоцу предочи њихово психичко и емотивно стање, као и да умешно опажа и одваја делове од целине, да изналази сопствени склад, као и оно најдубље у човеку нашег времена.